равног челика

Термини топла и хладна завршна обрада се односе на ливнице које се крећу од ливења до ваљања и облагања.

Врућа завршна обрада се односи на фазе у којима је метал у течном или чврстом стању, али на којима се може радити само на повишеним температурама. Дакле, укључује високу пећ и конвертор (топионице које користе руду гвожђа), електролучне пећи (топионице које користе отпад) и друге секундарне металуршке процесе, процесе ливења и топлог ваљања.

Хладна завршна обрада је термин који се односи на фазе производње у којима се метал обрађује на собној температури, што у случају равних производа углавном укључује хладно ваљање и намотавање/одмотавање намотаја, заједно са операцијама као што су површинска обрада и премазивање, где се метал може подвргнути привремени процес поновног загревања—као код цинковања, калајисане или фарбања. Дуги производи се обично топло ваљају до коначног облика, тако да хладна завршна обрада укључује низводне кораке обраде као што су извлачење жице, механичко посветљивање нерђајућег челика и операције транспорта као што је спој намотаја.