АПИ пројекти производње компоненти бушотине понекад захтевају челик са специфичним својствима. Легирани челик комбинује угљенични челик са другим материјалима као што су алуминијум, никл или бакар како би се испуниле спецификације пројекта. Легирани челик се првенствено класификује по проценту легуре или легуре.

Високо легирани челик
Високолегирани челици су дефинисани високим процентом легирајућих елемената. Најчешћи високолегирани челик је нерђајући челик, који садржи најмање 12% хрома. Нерђајући челик се обично дели на три основна типа: мартензитни, феритни и аустенитни. Мартензитни челици садрже најмању количину хрома, имају високу отврдљивост и често се користе за прибор за јело. Феритни челици садрже између 12 и 27 процената хрома и обично се користе у аутомобилима и индустријској опреми. Аустенитни челици садрже високе нивое никла, угљеника, мангана или азота и често се користе за складиштење корозивних течности и рударске, хемијске или фармацеутске опреме.
нисколегирани челик
Нисколегирани челици имају много мањи проценат легирајућих елемената, обично 1 до 5 процената. Ови челици имају веома различите отпоре и употребу у зависности од легуре која је изабрана. Произвођачи прирубница великог пречника често бирају легуре за одређене механичке особине. Разноликост могућих легура чини нисколегиране челике корисним за широк спектар пројеката, као што је ковање бешавних ваљаних прстенова и производња утичница за клинове.

Тип по легури
Легирани челици се обично класификују на основу врсте легуре и њене концентрације. Ово су неки од најчешћих додатака легираном челику:
Алуминијум уклања кисеоник, сумпор и фосфор из челика.
Бизмут побољшава обрадивост.
Хром повећава отпорност на хабање, тврдоћу и жилавост.
Кобалт повећава стабилност и погодује формирању слободног графита.
Бакар побољшава очвршћавање и отпорност на корозију.
Манган повећава каљивост, дуктилност, отпорност на хабање и отпорност на високе температуре.
Молибден смањује концентрацију угљеника и додаје снагу на собној температури.
Никл побољшава чврстоћу, отпорност на корозију и отпорност на оксидацију.
Силицијум повећава отпорност и магнетизам.
Титанијум побољшава тврдоћу и отпорност.
Волфрам побољшава тврдоћу и отпорност.
Ванадијум повећава тврдоћу, чврстоћу, отпорност на корозију и отпорност на ударце










